Comments
Копаоник је највећа планина Централне Србије, пружа се раз гранатим гребеном у дужини од 82km, правцем од подбрђа изнад Косовске Митровице, у правцу северозапада, преко низа вр хова виших од 1.600 m, до највишег дела масива, тзв. Равног Копаоника, са познатим врховима: Гобеља (1.934 m), Караман- Вучак (1.936 m), Суво Рудиште (1.976 m) и Панчићев врх (2.016 m).
Северна граница масива одво јена је од масива планине Жељин Јошаничком и Коз ничком реком. Са западне стране дуж целог гребена Копаоника дубоко је усечена долина реке Ибар. Источна страна омеђена је долинама река Расине и Топлице. Обриси рељефа Високог Копаоника створени су кроз геолош-
ко време од пре 70 милиона година, када су старије седиментне стене захваћене снажним тектонским покретима и испробијане вулканском активно шћу са утискивањем и изливањем магматских стенских комплекса. Због тога Копаоник карактерише разноврсна геолошка грађа са сте нама различитог настанка
и старости. Каснији процеси ерозије и спирања кроз протекле ми ленијуме створили су данашње облике рељефа Копаоника.
Климу Копаоника обележава око 200 сунчаних дана годишње, због чега носи назив „планина Сунца”. Копаоник има субалпску климу, средња годишња температура Равног Копаоника је 3,70оC. Снег пада од краја новембра и траје до маја, про сечно 159 дана годишње.Рудна богатства подарила су име Копаонику, где се одвајкада копала руда, зато га староседеоци обично називају Копаник.У ширем подручју Копаоника налазе се ипозната лечилишта - Врњачка, Матарушка и Сијаринска бања, а у непосредном подгорју Јошаничка, Луковска и Куршумлиј ска бања.
Поред термалних вода, на Копаонику се налазе и хладне лако минерализоване воде: благо радиоактивни извори Крчмар и Марине водена висинама од 1.700 до 1.950 m.
Биљни свет Копаоника је богат и разноврстан. Чине га многобројне различите врсте дрвећа, жбунова, зељастих биљака, цветница, папра ти, маховина, лишајева, гљива (посебно цар ство) и др. Многе од њих су лековите и познате као народни чајеви (кантарион,мајкина душица, хајдучка трава, итд).
Највиши шумски појас на Ко паонику (изнад 1.500 m) покривају густе смрчеве шуме. Навећим над морским висинама (1.750-1.900 m) смрчеве шуме се проређују и прелазе у заједницу ниских жбунова, где преовлађују планинска клека и бо ровница...Животињски свет Копаоника је веома разноврстан, и поред про ре ђивања, нарочито крупне див љачи. Пре неколико деценија овде су живели: медвед, рис, јелен, дивља мачка, куна, видра и крупне птице (соко и ушаста сова). Данас је од крупне дивљачи остао вук, као и остала дивљач (срна, лисица, зец). Национални парк „Копаоник” основан је и проглашен 1981. године. У његовом саставу су при родни резервати: Козје стене, Вучак, Мркоња, Јанкова бара, Гобеља, Барска река, Самоковска река, Метође, Јелак, Суво Рудиште, Дубока и Равница.
