Извештај са Акција

Претрага сајта

Датум одржавања акције: 1.7.2012.
Водич туре: Зоран Николић
Највиши врх(м): 1339
Број учесника: 43, Копаоник: 17
Пређено километара: 27
Надморска висина(м): У: 1220, С: 1120


Акција Бељаница (1.339 м) организована је према Плану активности за 2012. годину Планинарско-смучарског друштва Копаоник из Београда. На акцији је учествовао 41 планинар из неколико планинарских друштава и клубова (ПСК Копаоник 15 учесника, ПСК Железничар Београд 16 учесника, ПК Победа 4 учесника, ПК Полицајац – Јосиф Панчић 2 учесника, ПД Златибор РТС 1 учесник, ПД Железничар Вршац 1 учесник, ПД Вршачка кула 1 учесник и ПД Јеленак Панчево 1 учесник).
Због кашњења неколико планинарки на пут се са паркинга испред Главне железничке станице Београд кренуло у 6.15 часова. На релацији Београд – аутопутем до скретања за Пожаревац – Петровац – Крепољин – Крупајско врело није било већих задржавања, те смо на полазну тачку, како је и планирано, стигли у 9.00 часова. Одмор и обилазак Крупајског врела до 10.00 часова. Акцији се на Крупајском врелу придружило још двоје планинара, чланова Копаоника, који су дошли сопственим превозом.
Након поделе у групе (И група, 26 + 2 планинара, иде преко Бељанице на Лисине, ИИ група, 15 планинара, наставља аутобусом до Ресавске пећине) приступило се реализацији акције.
Ја водим И групу (помоћник Предраг Голубовић). Група креће у 10.05 правцем Крупајско врело – Водна падина – Збеговиште – Понор Речке – врх Бељанице (1.339 м). На старту јак успон, на срећу кроз шуму. Група иде одлично. На првом одморишту, где се још увек могла променити група, нико не жели да одустане. Настављамо даље. До Водне падине, где је по традицији први дужи одмор, стижемо у 11.40. Пред сам одмор јављају се први знаци кризе код једне планинарке. У 11.00 крећемо даље. Збеговиште прелазимо без проблема, али постепено са повећањем успона криза узима маха. Успоравамо кретање, а на извору код Речичких катуна одмарамо око 30 минута. Након одмора водим групу до понора Речке. Мића из Вршца помаже да се криза превазиђе. Након обиласка понора (око 20 минута) планинарка постепено почиње да превазилази кризу. Дајем упутства помоћнику и осталим планинарима како да дођу до врха, а Мића и ја и даље дајемо подршку уморној планинарки. 
У 16.00 комплетна група је на врху Бељанице (неко пре, неко касније). Диван дан, помало врућ, на срећу благи поветарац све време пирки, а поглед са врха величанствен на све стране. Награда за уложени труд свим учесницима акције. Једино је Ртањ на југу у благој измаглици. Одмарамо, уживамо, фотографишемо се.
Одлучујем се за силазак преко Дебеле косе. Крећемо у 16.30 са врха. Улазимо у стазу пре шуме. Од кризе ни трага. На једном делу Дебеле косе изузетно стрм силазак. Пре Церјака скрећемо са маркиране стазе и настављамо пољским путем који води право на водопад Велики бук. Последњи планинар из групе стиже до водопада у 18.40 часова. Следио је обилазак водопада и заслужени одмор.
ИИ групу водила је Светлана Његуш (помоћник Миле Веселиновић). Група је сачекала 40 минута на врелу за случај да неко из И групе одустане, а потом кренула аутобусом ка Ресавској пећини. Након обиласка пећине долази на Лисине. Комплетна група обилази водопад Велики бук, а потом део групе иде на пешачку туру у сусрет И групи, а други део остаје на Лисинама да ужива на свој начин. Најупорнији долазе до Дебеле косе и потом се враћају назад.
Заказао сам полазак за Београд за 19.45, али сам га због споре услуге пролонгирао за 20.00 часова. Након окупљања за Београд крећемо у 20.05, овога пута преко Деспотовца и Свилајнца. Уз једну паузу крај аутопута, у Београд стижемо у 23.05 часова.
Аутобусом укупно пређено 358 км.
Са понашањем планинара сам изузетно задовољан. И група је прешла 27 км савладавши у успону 1.220 м, а у силаску 1.120 м.
Листа електронске поште за Планинаре