Планинарска акција Богићевица организована је и изведена према Плану активности ПСД Копаоник за 2012. годину. На акцији је учествовало 16 планинара из неколико планинарских клубова (ПСК Копаоник 4, ПК Победа 4, ПСК Железничар 3, ПК Нафташ 2, ПК Раднички 1, ПК Балкан 1, ПД ПТТ 1).

Четвртак 30. август

Са паркинга испред ГЖС Београд кренуло је свих 16 планинара у 22.15 (због кашњења једног планинара). Путовали смо Ибарском магистралом.

Петак 31. август

Прву паузу имали смо код бензинске пумпе Гигант између Мрчајеваца и Краљева. Због одличних услова (ресторан, продавница, велики и чист тоалет, ниске цене) препоручујем ово место као место за одмор. Друга пауза била је код ресторана Ибарски бисер у непосредној близини границе са Црном Гором.

У Плав стижемо око 6.45. Да би се освежили кафом, снабдели намирницама за наредна два дана и преузели кључеве дома од домаћина остајемо у Плаву до 8.00. Након тога крећемо ка Бабином Пољу где се налази планинарски дом. У дому смо око 8.30. Смештамо се у објекте за спавање. Испоставило се да у дому нема воде. Помислио сам да можда не знам где се укључује вода и да ће то вероватно решити домаћин када буде дошао да спрема ручак.

Након доручка и краћих припрема у 9.30 крећемо минибусом ка катуну Богићевица. Код чесме испод карауле смо у 9.55. Чесма на којој је требало да наточимо воду пресушила. На пешачку туру крећемо (свих 16 планинара) у 10.05. најпре путем кроз катун Богићевица (воду точимо код прве куће), а потом стазом преко ливада препуних боровницама. По изласку на травнати плато испод Крша Богићевице скрећемо ка Кршу Богићевице (води нас Бошко Заклан). Стаза је боља него прошле године (угаженија, лакше се уочава). Стаза нас изводи на седло између Крша Богићевице и Хридског крша. На седлу смо у 12.30. Овде одмарамо 10-ак минута. На успон на Крш Богићевице креће 15 планинара. Једна планинарка одустаје и чека на седлу наш повратак. Стаза је напорна, тешко се уочава и јако је стрма. Због тога се крећемо врло опрезно. Мислим да је при влажном терену овом стазом немогуће безбедно проћи. Неки од планинара су успут оставили ранчеве и штапове, пошто се враћамо истим путем назад. На врху Крша Богићевице (2.374 м) смо у 13.10. Био би то сјајан видиковац да од силних пожара у околини дим не спречава видљивост. Осећамо мирис дима. На врху остајемо 25 минута. Крећемо назад. Наглашавам још већи опрез при силаску. Поново смо на седлу у 14.15 и опет смо комплетни. Крећемо на Хридски крш (2.358 м). И овде је напорно и стрмо, али нема опасних делова. На врх излазимо у 14.40. Хридско језеро се назире кроз дим (пре би се рекло комбинацију дима и измаглице).

Настављамо ка језеру у 15.00. Стрми силазак. Покрај нас поља боровница. То нам помало успорава кретање. На Хридско језеро стижемо нешто пре 16.00. О лепотама језера не треба ништа писати (много тога је већ написано), треба само погледати фотографије. Одмор, ручак, купање, брчкање и фотографисање задржавају нас овде до 16.20. Настављамо пут од језера ка планинарском дому маркираном стазом кроз шуму. Ове године малине већ пробране, остале још само по која ту и тамо. Долазимо до извора, потом поред катуна Хридски Станови излазимо на макадамски пут. У планинарски дом стижемо у 18.10. Чека нас непријатно изненађење. Дефинитивно нема воде. Сналазимо се како знамо на потоку испод. Домаћин нас убеђује да није знао да је дом без воде. Одлази раније како би обезбедио мајсторе за сутра да отклоне квар. Спремио нам је договорени ручак-вечеру. Након вечере и дружења идемо на починак.

Дужина стазе око 15 км, висинска разлика у успону око 1.000 м, у силаску око 1.160 м.

Субота 1. септембар

Устајање заказано за 6.00, полазак на планинарску туру у 7.00. У 6.50 придружује нам се троје планинара из Београда (Копаоник 2, Полицајац – Јосиф Панчић 1) који су дошли сопственим превозом. Две планинарке одустају од данашње туре и одлучују се за шетњу у локалу.

У 7.15 17 планинара креће минибусом ка катуну Богићевица. И данашња тура креће са исте полазне тачке као и јучерашња. Од чесме крећемо у 7.50. У самом старту крећемо истим путем, али врло брзо, на улазу у катун Богићевица, уместо десно идемо лево и серпентински се крећемо ка превоју Богићевица (кота 2.095). Време је идеално, а успут нам се пружа диван поглед на предео којим смо јуче пролазили. Крш Богићевице и Хридски крш као на длану. Не види се једино Хридско језеро. На превој стижемо у 9.20. Отвара се поглед и на другу страну, на Ђеравицу, Тромеђу, Маја Ропс... Ове године није био у плану успон на Маја Ропс (2.501 м). Пошто је било интересовања одобрио сам групи од петоро бржих планинара да оде до врха и одмах се врати назад. За вођу групе одредио сам Зорана Смиљковића, момка који ми је помагао и на Рили.

После краће паузе, са преосталим планинарима крећем на видиковац (2.270 м) између превоја Богићевица и превоја Белег, а на гребену који води ка Маја Ропс. На врху смо у 10.00. Одмарамо и фотографишемо се. Настављамо даље. Преко превоја Белег (2.190 м) долазимо на стену испод Пчелињег врха (Маја е Мале) и ту дајем дужи одмор. Чекамо групу која је кренула на Маја Ропс. Имамо добар поглед на гребен Маја Ропса и пратимо повратак групе. У 11.00 крећемо на успон на Пчелињи врх (2.372 м). Козја стаза заобилази врх са источне стране и води ка врху приступачнијом, источном, страном. На врху смо у 11.35. Краћи одмор, а потом настављамо кретање козјим стазама ка Пасјем врху (2.405 м). На Пасјем врху смо у 12.35. Измаглица и дим спречавају поглед у даљину. А имало би шта да се види. Кад се само сетим прошле године... Одмарамо 20 минута и крећемо даље гребеном ка Завоју и Бандери (Црном кршу). Спуштамо се (прешавши успут један врх који на карти нема име - 2.284 м) до најниже тачке гребена 2.130 м, а потом почињемо да се пењемо ка Завоју (2.243 м). На Завоју смо око 14.00. Овде се, уз моје допуштење, група од четворо планинара, због здравствених проблема и премора, одваја и креће пречицом ка планинарском дому. Бошко Заклан се већ раније издвојио из групе, што мени није представљало проблем јер је комплетну стазу већ прошао прошле године.

Група од 12 планинара наставља кретање ка Бандери (2.426 м, на карти Црни крш). Испод самог врха наилазимо на извор, што нас је пријатно изненадило. Задржавамо се овде неко време, а потом настављамо ка врху. На врху смо у 15.40. Класика, одмор, мало хране, фотографисање... Са врха крећемо око 16.00. Чека нас још један врх – Старац (2.352 м), а потом дуго спуштање ка планинарском дому. На Старцу, где стижемо у 16.25, нас чека изненађење. Печат за врх Старац, али са уписаном висином за Бандеру. У 16.45 крећемо са врха. Велика висинска разлика, са 2.352 м на 1.485 м. У почетном делу нема стазе. Спуштамо се травнатом падином. Негде на пола пута излазимо на стазу, коју пратимо све до Бабиног поља. Код првих кућа смо у 18.05. На извору поред Бабинопољске реке пунимо флаше, претпостављајући да у дому и даље нема воде. У дом стижемо у 18.30. Разочарење, нема ни воде, ни ручка.

Троје планинара које нам се придружило тог јутра креће назад. Придружује им се још један планинар који је, револтиран што нема воде и ручка, одлучио да се, без договора са мном, врати у Београд у сопственој режији. Још један планинар је те вечери отишао из дома. Уз моју сагласност отишао је до Гусиња, у посету родбини. Договорили смо се да нас сутра у 12.00 чека у Гусињу, како би се заједно са нама вратио у Србију. Планинарско дружење након вечере (у сопственој организацији) потрајало је до 21.30.

Дужина стазе око 22 км, висинска разлика у успону око 1600 м, у силаску око 1.760 м. Група која је ишла на Маја Ропс ишла је око 3 км дуже и савладала у успону и силаску по 230 м више.

Недеља 2. септембар

Након доручка и спремања дома кренули смо ка Плаву у 7.45. У Плаву смо се задржали око 50 минута како би вратили кључеве од дома и поздравили се са домаћином. У 9.00 настављамо пут ка Гусињу. Због паузе у Плаву одлучио сам да у обилазак Гусиња идемо по повратку из долине Ропојане. У Вусање, код понора Грље стижемо у 9.45. Обилазимо понор. Нажалост површински ток Грље је пресушио, па нема водопада. Задржавамо се 15 минута. Фотографишемо. Настављамо даље минибусом докле се може, до надомак Савиног ока (Ока Скакавице). И овде разочарење. Суша је учинила своје. Савино око више није отока. До пола пун базен, донекле прекривен лишћем са околног листопадног дрвећа, изгубио је од своје исконске лепоте, али и даље привлачи пажњу. Враћамо се до минибуса и у 10.35 полазимо ка Гусињу. Одустајемо од посете Алипашиним изворима због суше и прљавштине око њих. У Гусињу смо од 11.00 до 11.55. Узимамо планинара који је ноћ провео у Гусињу и у 12.00 крећемо за Београд.

На превоју између Берана и Рожаја (Локве) у тунелу долази до квара на возилу. Некако се спуштамо до Рожаја. Због поправке возила ручали смо у Рожајама уместо у Новом Пазару. Пут настављамо око 16.00. На граници смо имали малих непријатности што нам је са овереног списка недостајао један планинар, али смо прошли. Следећи одмор од 30 минута био је на пумпи Гигант близу Мрчајеваца (19.00 до 19.30). Расположење у минибусу је уз песму било на завидном нивоу. Захвалан сам учесницима акције због тога, поготову после непријатности које су имали током акције.

На паркинг испред железничке станице Београд стижемо у 22.30 часова.