Акција Сува планина (Трем, 1810 м) одржана је према Плану активности 2012. ПСД Копаоник Београд. На акцији је учествовало 16 планинара из београдских планинарских друштава и клубова Копаоник (6), Победа (4), Железничар (3) и Полицајац – Јосиф Панчић (3). Акцији се на терену и у суботу и у недељу придружило по два планинара из ПК Калафат из Ниша.

Петак 11. мај 

Са паркинга испред Главне железничке станице (плава локомотива) кренуло је у 16.30 ч. 13 планинара (2 кренули својим колима, 1 због умора са акције изведене претходног дана одложио полазак за касније редовном аутобуском линијом).

У Нишку Бању стижемо у 20.35. Након размештаја по собама већина планинара је провела вече упознајући Нишку Бању.

 

Субота 12. мај 

Минибус је ка Бојаниним водама кренуо у 07.10. У колима испред нас били су наши домаћини из Ниша Часлав и Горан. Уз кратка задржавања у Јелашници (набавка хране за возача) и крај Рипаљке и Поткапине у Јелашничкој клисури на Бојанине воде стижемо у 8.00 ч.

Након краћих припрема, на успон крећемо у 8.15 ч. На Девојачки гроб излазимо око 9.45 ч. Након одмора настављамо ка Трему по лепом сунчаном времену. Видљивост због измаглице није баш идеална. Корак по корак и на врху смо око 11.45 ч. Сви планинари су се испели на врх. Задржавамо се овде нешто дуже. Користимо прилику и да обиђемо леденицу која је ту близу врха. 

Са врха крећемо назад у 12.35 ч. Група од 4 планинара кренула је нешто раније како би се попела и на Соколов камен. При силаску је јако вруће. Права летња температура. Након одмора на Девојачком гробу настављамо са спуштањем. Не журимо због групе која је отишла на Соколов камен. Из облака који су се однекуд појавили почиње повремено да пада слаба киша.

Код планинарског дома на Бојаниним водама смо око 15.30 ч. Одмарамо и чекамо другу групу. У 16.30 ч. смо у минибусу и крећемо назад. Уз краће паузе у Горњој Студени и Јелашници до Нишке Бање стижемо око 18.00 ч.

Вече проводимо у Нишкој Бањи.

Група која се пела на Соколов камен прешла је око 18 км и савладала успон од око 1.350 м. Остали нешто мало више од 15 км и успон од око 1050 м.

 

Недеља 13. мај

Током ноћи време се мења. Јак ветар донео је наоблачење. Данас је немогуће видети врхове изнад 900 м/нв. Не одустајемо. Из Нишке Бање крећемо у 7.10 ч. Са нама је и двоје планинара из Ниша. На успон на Зелени врх, највиши врх Сврљишких планина, крећемо маркираном стазом из села Крупац у 7.50 ч. Возач остаје ту, за случај да из неког разлога морамо да се вратимо.

У самом старту јак успон доводи до мале кризе код неких планинара, али излазак на први плато и постепени силазак у наредном делу, разрешавају све дилеме. Сви идемо на врх. На висини нешто изнад 900 м улазимо у облак. С времена на време видљивост јако лоша. Испод самог врха смањена на 20 м. На срећу није превише хладно. На врху смо у 11.30 ч. Јављам возачу да крене ка Гулијану. Са врха крећемо у 11.55 ч у правцу истока. На овом делу нема ни маркације ни стазе. Идемо кроз шуму одржавајући правац и кривудајући између вртача са циљем да сиђемо на шумарски пут који води ка селу Гулијан. Магла је и даље јако густа. На висини око 1.100 м улазимо у шумску стазу, а у 13.50 ч. на висини од око 1.000 м силазимо на тражени пут. У 14.10 излазимо из облака и отвара нам се видик ка Гулијану, ушушканом у долини и окружен шумом са свих страна. У 15.05 ч. смо у центру села код цркве и продавнице. Минибус нас чека. Одмарамо. У 15.30 ч. крећемо ка Сврљигу. Ручамо код Камионџија до 17.40 ч. У Нишу се поздрављамо са домаћинима. Уз једну краћу паузу крај аутопута (ОМВ) у Београд стижемо у 21.20 ч.

 

Пешачка тура другог дана 16 км, 1.122 м успона, у силаску 914 м.

 

Укупно возећи се од Београда до Нишке Бање, Бојаниних вода, Крупца, Сврљига, Гулијана и назад у Београд пређено минибусом 685 км.