16. и 17. август

У заказано време, екипа се, у комплетном саставу, окупља на паркингу испред Главне железничке станице Београд. Због проблема са превозом са Умке водич стиже последњи у 19.55. На пут крећемо у 20.10. Прва пауза на ОМВ пумпи код Баточине, двадесетак минута. Друга пауза на улазу у Сићевачку клисуру код ресторана СТОП Ћале магистрале. Освежење и попуњавање спискова путника који се предају на граници (зелени картон). Из ресторана крећемо тачно у поноћ. Око 1.00 стижемо на границу. Нема гужве, те се не задржавамо дуго, око пола сата. Кроз Бугарску се крећемо уз помоћ ГПС навигације. У пар наврата уређај нам задаје одређене проблеме, али их успешно решавамо. Поред Софије пролазимо нешто после 2.15. На улазу у Самоков заустављамо се поред бензинске пумпе Лукоил да би сачекали Мариану, нашег домаћина у Боровецу. На пумпи се задржавамо око 30 минута. Мариана креће са нама ка Боровецу.

У Боровец стижемо око 5.20. Долазимо минибусом до полазне тачке за успон на Мусалу. Препакујемо ствари и припремамо се за успон. 16 учесника (укључујући и водича) опредељује се за пешачење од Боровеца до врха Мусале. Један учесник одлучује да део стазе пређе гондолом, а потом од врха Јастребец (2.369 м) крене са успоном на Мусалу. На успон крећемо у 5.40. Најпре, добрим делом макадамским путем, а потом улазимо у планинарску стазу. Врло брзо након поласка појављују се малине, а потом и боровнице, што донекле успорава кретање. До хиже Мусала стижемо око 9.00. Одмарамо, пијемо чај, доручкујемо. У 9.25 настављамо даље. Корак по корак, све смо ближи врху. Пролазимо поред језера, прво са леве стране, потом два са десне и ево нас крај хиже Еверест и Леденог језера. Овде срећемо једну бугарску полицијску јединицу која има тренажни успон на Мусалу, али од Јастребеца. Гужва је на стази, 90% учесника дошло је гондолом до Јастребеца. Сада је 10.35. Краћи одмор и настављамо даље. Нема много до врха, још пар серпентина на прилично добро уређеној стази. На врх стижемо у различито време. Први учесници су стигли око 11.10, последњи око 11.40. Одмор, освежење, печати, фотографисање. Време идеално, видљивост одлична. Видици на све стране изузетни. Показујем учесницима Маљовицу, врх на који идемо следећег дана. Ручак.

Пролазно време је добро, екипа одлична и ја одлучујем да у повратку идемо гребеном ка Малој Мусали и даље ка Боровецу стазом потпуно различитом од оне којом смо дошли. Излажем свој план учесницима и напомињем да је стаза којом се враћамо, осим што је опасна, јако напорна и дуга. 10 учесника одлучује да настави са мном, 5 жели да се врати на Јастребец и сиђе гондолом у Боровец и 1 учесник одлучује да се врати стазом до хиже Мусала, а потом изађе на превој којим ћемо ми проћи и поново нам се придружи на путу до Боровеца.

У 12.10 крећемо ка Малој Мусали. Упозоравам учеснике на опрезно кретање. Стаза врло атрактивна за планинаре. Користим сваку прилику да направим занимљиве фотографије. За чистача одређујем Зорана Смиљковића, планинара који је само десетак дана раније био на највишој тачки Мон Блана. Крећемо се полако. У једном тренутку јављају ми са зачеља да неко жели да одустане. Касно је, помислих у себи. Прераспоређујем људе за помоћ у случају потребе и настављамо даље. Пролазимо без додатних проблема. На врху Мале Мусале (2.902 м) смо у 13.05. Упозоравам учеснике да је и прелаз на следећи врх, Иречек (2.852 м), изузетно захтеван и опасан. Крећемо се и даље веома опрезно. На Иречек излазимо у 13.55. Идемо даље. Сада је гребен довољно широк и екстремних опасности више нема. На седлу између Иречека и Дена (2.790 м) пењемо се на стену Сфинкса. Фантастичан поглед на хижу Мусала и језера испред ње. На стени смо у 14.40. Следећи врх на који се пењемо је Дено. На врху смо у 15.10. Идемо даље, на превој где нас, видим, већ чека Коча. На превоју се окупљамо у 15.40. Настављамо даље стазом која води ка хижи Чакар Војвода. У једном тренутку, на десној, источној страни, показују нам се три нова језера. Пре врха Шатар скрећемо на стазу која води у Боровец. Сада је већ 16.10. Стаза, види се, скоро прочишћена, те је ходање знатно олакшано. Опет наилазимо на боровнице. Ходање овом стазом дуго траје. Већ има преморених. Журимо како би избегли да нас мрак ухвати на стази. До жичаре изнад хиже Ситнаково стижемо у 17.40. Даље се крећемо поред стазе за маунтинг бајк све до изнад Боровеца. Последњих 200 м силазимо низ јако стрму скијашку стазу. У Боровец стижемо у 18.30. У Боровецу се снабдевамо, одмарамо и освежавамо око пола сата. Учесници акције који су се вратили гондолом су већ ту. У хижу Шумнатица стижемо око 19.30. Распоред по собама, потом вечера и дружење и одмор за напорну туру следећег дана.

Током дана пређено је 27 км, у успону је савладано 1.950 м, а у силаску око 2.000 м висинске разлике.

18. август

Устајање заказано за 5.00. 

Минибусом ка туристичком центру Маљовица крећемо у 6.20. Троје учесника одустало је од данашње туре због превеликих напора претходног дана. У туристички центар стижемо у 7.25. Након краћих припрема на планинарску туру крећемо у 7.35 (13 учесника). Један учесник иде минибусом до Паничишта и отуда обилази Седам Рилских језера.

Од самог старта пред нама је стално у видокругу врх Маљовице. Први одмор код хиже Маљовица. Субота, нерадни дан. Велика гужва на стази. У 8.50 крећемо даље. Стаза све време иде уз реку Маљовицу. Прелепа котлина. Правимо паузе с времена на време. До Елениних језера стижемо у 10.45. Краћа пауза и фотографисање крај језера. Гледамо какав нас успон чека до врха. Корак по корак и ево нас најпре на гребену, а потом и на самом врху. У 11.25. Одмор од пола сата. Видљивост и данас фантастична. Мусала на истоку под облаком. Хижа Рилска језера ка којој идемо види се као на длану на северо-западној страни. На северу Маљовишка језера, котлина Маљовице, хижа Маљовица и ТЦ Маљовица. На истоку испод самог врха Еленина језера. На западу Додов и Вазов врх и Урдина језера. Пред полазак са врха заједничка фотографија.

И даље све време пратимо маркирану стазу која гребеном води ка Седам Рилских језера. Прелазимо Велики и Мали Мермер. Пре почетка успона на Додов врх одваја се стаза која води у Рилски манастир, који нам је већ неко време у видокругу јужно од нас. На Додовом врху (стигли у 13.50) десетак минута паузе. Већ неко време прате нас облаци, који крију Сунце, па нам је кретање мало олакшано. Следећа пауза, мало дужа, на Вазовом врху. Испод самог врха наилазимо на сликара који на 2.650 м надморске висине осликава своје платно. Диван призор, испод нас Урдина језера у свој својој лепоти. Седам Рилских језера још увек не видимо. Са Вазовог врха крећемо у 15.20. Пролазимо крај неког необичног громобрана (?). У 15.35 први поглед на прекрасна Рилска језера. Поред хиже Седам Рилских језера и хиже Рилска језера шаренило од шатора. Сада ми тек постаје јасно зашто почетком јула нисам успео да обезбедим смештај у овом делу Риле. Следећег дана је овде велика верска свечаност у част Ивана Рилског. Пролазимо поред Салзата језера и пењемо се на врх са којег је заиста фантастишан поглед на свих седам језера. Гомиле човечуљака од камена различитих облика на самом врху. Одавде се јасно виде и концентрични кругови око „центра света” доле испод нас, крај језера Бубрег. Идемо даље, поред језера Око, па поред слапова којима се вода из језера Око прелива у језеро Близнака. Слапови су мање атрактивни него у јулу, због мање количине воде, али и даље плене својом лепотом. Пролазимо крај језера Бубрег, а потом и поред „центра света” (неки од нас су свратили да се мало допуне енергијом). До хиже Рилска језера стижемо у 17.30. Одмарамо пола сата. Ред за жичару је јако дуг, тако да је отпала могућност да неки од учесника иду жичаром до Паничишта. У 18.05 крећемо на последњу деоницу, до хиже Пионерска, где нас чека минибус. Након сат времена смо код хиже. Ка Боровецу крећемо у 19.20. Пола сата се задржавамо у Боровецу због неопходних набавки и у Хижу Шумнатица стижемо у 21.25. Вечера и дружење са планинарима из Бијељине који су те вечери стигли у хижу.

Током дана пређено је 23 км, у успону је савладано 1.530 м, а у силаску 1.670 м висинске разлике.

19. август

Устајање заказано за 6.00. Паковање ствари, доручак, растанак са домаћинима. У 7.10 крећемо ка Рилском манастиру. Боровец, Самоков, Дупница, Кочериново, насеље Рила и коначно Рилски манастир у 9.15. За обилазак манастира и освежење 1 сат. У 10.20 крећемо ка Софији. Минибус паркирамо испред продавнице планинарске опреме Стената у 12.45. Два сата за обилазак Софије и ручак. Са паркинга крећемо у 14.45. Имамо среће на граници. Нема гужве. Пролазимо за петнаестак минута. Прву паузу правимо код ресторана Стари фијакер у Белој Паланци. Од 17.00 до 18.15. Потом петнаестак минута паузе на ОМВ пумпи код Баточине. На паркинг испред Главне железничке станице стижемо у 22.10.

Током акције укупно минибусом пређено 1.280 км. План у потпуности реализован. Учесници акције веома задовољни. На акцији је учествовало 17 планинара из неколико планинарских клубова (ПСК Копаоник Београд 8, ПК Победа 2, ПСК Железничар Београд 1, ПСК Железничар Нови Сад 1, ПК Поштар Нови Сад 2, ПК Балкан 1, ПК Вилина водица 1, ПК Полицајац Јосиф Панчић 1).