Акција је изведена у сарадњи са Природњачким друштвом „Геа“ Вршац и у непосредној организацији Планинарског клуба „Железничар“ Београд и водича Надице Стојков. У групи је 17 планинара, већином из ПК „Железничар“ Београд а троје и у организацији ПСК „Копаоник“ Београд. Путујемо врло добрим комбибусом, Слободана Поповића из Омољице (тел. 062/661-652).  

Из Београда (паркинг општине Нови Београд), полазимо у 8 часова у суботу, 22.9.2012. године. Око 9,30 часова стижемо у Вршац, и после краћег одмора а захваљујући планинарском пријатељу Р. Радичевићу из овог места, обилазимо Девичански двор уз стручно вођење кустоса. Двор је лепа грађевина, окружена парком и са великим бројем уметничких слика, богатом библиотеком старих књига и других предмета. То је и званична резиденција банатског епископа (потребна је најава и улаз се плаћа 80 динара и забрањено је фотографисање). До 13 часова, када крећемо ка граници са Румунијом, по лепом дану користимо за шетњу. У Вршцу нам се прикључује Дејан Максимовић, наш главни водич на тури са још 2 планинарке. Сада нас има 20 – лепа група!     

На граници (прелаз Ватин) нема гужве и брзо смо у Румунији. У близини места Гатаи, обилазимо српски православни манастир Св. Ђорђа, из 1485 године. У односу на пре две године, када смо га задњи пут обишли – прилично је уређен. Настављамо – кроз Румунију и у близини градића Бокша, у с. Окна ди Фјор – разгледамо богату збирку минерала и кристала. Још један застанак у главном граду жупаније Караш-Северин, Решица, и обилазимо музеј парних локомотива на отвореном. Огромни парни колоси, који су јурили и пругама Југославије, нас старије враћа у 50. и 60. године прошлог века. У свему – има и разочарења, у граду Решица, нема отворене мењачнице, бар је ми не налазимо  – па су многи еври и преживали на овом путовању. У центру овога града читамо и путоказ за Београд са ознаком да је удаљен 195 км! Већ се смрачило када у 19,40 часова, крећемо из овога града и настављамо преко Карансебеша  и за сат време стижемо у с. Борлова. У уговореном смештају, наилазимо на неадекватне собе, и након договора одлазимо у туристички центар Мунтеле Мик, где се око 22,30 часова смештамо у комфоран хотел (истина без топле воде и хране). Идемо на одмор – јер нас сутра очекује успон.

У недељу, 23.9.2012. године, устајемо око 6,30 часова, и након доручка из ранца - у 7,45 часова, крећемо до места Сауа Жигора на 1.205 м. Одатле након краће припреме, започиње успон, у 8 часова. Време је лепо – ведро и без ветра.

Стаза је првих 4 км, углавном равна са благим успоном, кроз букову и четинарску шуму. Око 10 часова смо код метеоролошке станице, где правимо краћи одмор, обнављамо залихе воде и овде започиње оштрији успон. Одавде до врха – простиру се само пашњаци са неколико повећих стада оваца. Стаза је добро означена и нема грешке. У току успона, било је код неколико учесника и проблема – због недовољне кондиције, чак су 3 учесника и одустала. Све у свему, планинари у кондицији су уживали у успону и без проблема стигли на врх око 12,30 часова – за 4,5 сати. Видици су прекрасни и далеки. Препознајемо удаљене врхове Ретезат, Пелеагу и Парангул Маре. Након освежења, фотографисања – крећемо назад око 13 часова и код минибуса стижемо без проблема – за непуна 4 сата. Брзо пресвлачење и припрема за повратак, са жељом да у Београд стигнемо пре поноћи. Са планине крећемо око 17 часова, и са два краћа застанка границу прелазимо у 20,30 часова. Повратком часовника за један сат, у Вршцу смо око 20 часова. Поздрављамо се са Максом и његовом екипом и у 20,30 часова, настављамо за Београд – где стижемо око 22 часа. То је чак 2 сата „пре рока“, што је супер.     

Учесници акције су били врло задовољни, јер је за два дана доста виђено, обиђено а и испењан врх Царку 2.191 м, у Западним Карпатима, по оцени средње тежине. Група врло хомогена и углавном позната лица. У току акције, није било проблема нити повреда. Возач и минибус су били врло добри.

В о д и ч

Властимир Марјановић

матични број 052