Најаве Акција

Претрага сајта

Оглашене акције су намењене само за чланове ПСД Копаоник као и за чланове:

  • Планинарског Савеза Србије,
  • Планинарског Савеза Београда,
  • Оријентиринг Савеза Србије,
  • Оријентиринг Савеза Београда

 

ZATVORI

Датум: 05.02.2023
Водич: Jovan Đokič
Место одржавања: Beograd

ПЛАНИНАРСКО-СКИЈАШКO ДРУШТВО „КОПАОНИК” БЕОГРАД

О Г А Н И З У Ј Е

БЕСПЛАТНУ ПЕШАКУ ТУРУ ЗА ЧЛАНОВЕ СА МАРКИЦОМ ЗА 2023.ОД ПСС

СПОМЕН ПАРК ЈАЈИНЦИ – КУМОДРАЖ- СТЕПИН ГАЈ – ВЕЛИКИ МОКРИ ЛУГ

НЕДЕЉА, 5. ФЕБРУАР 2023.

Окупљање до 9:45 на улазу у Спомен парк Јајинци.

Од Трошарина, код ЛИДЛа, полазе аутобуси 403, 405, 407 и 408, а од Славије пролазе 401 и 402. Полазак на пешачку туру у 10:00 са улаза у Спомен парк Јајинци.

 Дужина стазе: је 10 до 12 км, а висинска разлика око 150 м, за коју је потребно око 4 до 5 часова умереног хода. За учешће на овој тури није потребна нека посебна опрема

Акција је за све узрасте, за грађане (чланове и нечланове).

 Релација пешачења: од паркинга испред Спомен парка Јајинци - споменик – даље поред стрелишта, узбрдо кроз шуму – центар Кумодража (где је споменик војводи Степи) - , родна кућа војводе Степе. Настављамо кроз Степин гај и даље до Велког Мокрог Луга или до почетне стазе бус 33 у Кумодражу.

Повратак и В.М. Луга ГСП 308 или 312 до Шумице у Устаничкој.

 Напомена: обавезна је примена мера против Ковида19 и растојање 1,5 м.

НЕ ТРЕБА ПРИЈАВА, САМО ДОЂИТЕ! Уписујете се по доласку.

Јован Ђокић, планинарски водич

Спомен-парк Јајинци Из Википедије, слободне енциклопедије

Спомен-парк „Јајинци“ налази се на подручју београдске општине Вождовац, на 11 километара удаљености од Авале. Подигнут је на локалитету војног стрелишта које су користиле оружане снаге Краљевине Југославије, а које је током Другог светског рата постало место највећег страдања недужног становништва на територији окупиране Србије.

01 Picture1 - Copy.jpg 04 20181202012_GO Rakovica - Kumodraž.jpg

Историја , 1. септембра 1939. године, отпочео је ратни сукоб до тада невиђених размера и жестине, вођен свуда и свим средствима, тако да су га историчари, користећи термин настао током рата, с правом називали „тотални рат“. Рат су силе Осовине водиле у толикој мери безобзирно да су практично кршене све важеће норме међународног права, а злочини које су починили били су таквог обима и карактера да је за њих било нужно створити нове одредбе међународног јавног права. Слике глади, гасних комора, крематоријума, масовних егзекуција, живих лешева као последица „научних експеримената, били су стварност у којој су живели и умирали милиони Европљана. Понижени, у болу и патњи, били су лишени елементарног статуса људског бића и сведени на појаву, број, статистички податак, у најбољем случају радну снагу корисну и потребну само до границе физичке моћи. У ову слику колективне патње, од 1941. до 1944. године укључено је становништво Србије и Београда преко читавог система затвора, логора и стратишта.

Одмах након уласка немачких окупационих трупа у Београд, 12. априла 1941. године, почеле су репресалије над становништвом. Уведена је пракса сталног држања таоца и претњи њиховим стрељањем ако се на било који начин пружи отпор окупатору. Оснивање логора Топовске шупе[1] на Аутокоманди, на Бањици у касарни 18. пешадијског пука, логора Сајмиште[1] у објектима бившег комплекса сајма на левој обали Саве и Милишића циглани на Звездари на сасвим посебан начин обележили су судбину Београда. Била је то једина престоница у окупираној Европи на чијем су урбаном тлу формирани концентрациони логори.

Егзекуције, организоване и спроведене од стране немачких окупационих снага, трајале су свакодневно од 15. јула 1941. до краја 1943. године. Ликвидације таоца и заточеника вршене су на више локација у Београду и његовој околини: Бежанијска коса, Јеврејско гробље, Бубањ Поток, Централно гробље, Маринкова бара, село Јабука, Скела, Мали Пожаревац, Раља.

Стрелиште у Јајинцима издваја се у односу на остала места страдања по масовности жртава и суровој систематичности у ликвидацији и прикривању злочина над недужним становништвом. Сачуване фотографије и изјаве малог броја преживелих сведоче о страдању и патњама СрбаЈеврејаРома и других талаца фашистичког режима у Београду и Србији. У периоду од 8. новембра 1943. године до 2. априла 1944. године, желећи да уклони трагове масовног злочина, Гестапо је вршио организовану ексхумацију и спаљивање посмртних остатака жртава. Комисија за утврђивање ратних злочина, формирана одмах по завршетку Другог светског рата, након истраге је изнела податак да је на стрелишту Јајинци страдало 80.000 особа. Новија истраживања указују на број од 65 000 страдалих. Прве венце на место где су вршена масовна стрељања положили су генерали Пеко Дапчевић и Владимир Иванович Жданов, команданти трупа које су ослободиле Београд 20. октобра 1944. године, што представља и прво одавање поште недужним жртвама фашистичког терора.

Спомен-парк Јајинци састоји се од више сегмената и његово формирање отпочето је 7. јула 1951. године постављањем споменика на самом улазу у споменички комплекс. Аутори споменика били су академски вајар Стеван Боднаров.[2][3] и архитекта Леон Кабиљ.[4]Уређење Спомен-парка, установљеног 1960. године, настављено је и у наредним деценијама, где бележимо више нереализованих јавних конкурса за пројекат споменика жртвама фашизма. Коначно, 1988. године, усвојено је и реализовано решење монументалног споменика, аутора академског вајара Војина Стојића. У уређењу пратећих садржаја и зелених површина Спомен-парка учествовали су и архитекти Бранко Бон и Брана Мирковић. Одлуком Скупштине града Београда 1986. године, Спомен-парк „Јајинци“ проглашен је културним добром – знаменито место.

Кумодраж Из Википедије, слободне енциклопедије

Кумодраж је месна заједница београдске општине Вождовац. Први писани документи у којим се спомиње Кумодраж сежу у XVII и XVIII век, када се у појединим турским списима помиње Кумодраж као село са свега десетак кућа. У Кумодражу је рођен српски војвода Степа Степановић, учесник ослободилачких ратова од 1876. па све до 1918. године.

У Кумодражу се налази ОШ „Војвода Степа“, као и црква свете Тројице, ФК „Торлак“ и КК „Торлак”. Такође се у Кумодражу налази и Фармацеутски факултет Универзитета у БеоградуИнститут за имунологију и вирусологију „Торлак“ и Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Кумодраж је подељен на Кумодраж старо селоКумодраж 1 и Кумодраж 2.

07 20181202018_GO Rakovica - Kumodraž.jpg 20190216006b_Stepin gaj.JPG

Степин Луг у Београду Из Википедије, слободне енциклопедије

Степин Луг или Гај је шумски парк, приградско насеље у Београду[1] на територијама градских општина Вождовац (јужни део) и Звездара[2](северни део).[3]

Степин Луг спада у београдске шуме, у власништву Србија шума,[4] и представља део највеће шумске површине у граду (Степин луг-Баба Велка-Торлак-Јајинци)[5] Налази на југоисточној периферији Београда и удаљен је од центра Београда око 13 километара. То је углавном парк шума и граничи се са насељима Бубањ Поток на истоку, Бели поток на југу, Село Раковица и Јајинци на западу, Кумодражом на северозападу и Великим Мокрим Лугом на северу[2]. Јужна граница Степиног Луга је Кружни пут[1] и источна граница је аутопут Београд-Ниш[2].

Карактеристике[уреди]

Степин Луг, раније познат као Титов Гај или само Гај, је меморијални комплекс, са шумом површине од 8,5 km2.[1] У Степином Лугу нема кућа, нити стамбених зграда. Област има 13 различитих заједница дрвећа четинаре и листопадно дрвеће, које су плански сађене и углавном не спадају у аутохтоне врсте. Међу њима су најважнији: кедарчемпресјелаборклекатисајасенбреза и багрем.[2] Од дивљих животиња у шуми живе зечеви и фазани.

Од историјских места ту се налазе брдо Торлак, на коме се водила битка код Београда у Другом светском рату и родна кућа војводе Степе Степановића.[2]

Степин Луг се може поделии у неколико области:

  • Степин Луг северни део који припада општини Звездара[1]. Заузима брдашца Стражарска коса и два мања подручја Баба Велка и Дугом Било.
  • Гај или раније Титов Гај централни део шуме.[1]Заузима површину од Голог брда, између Бубањ Потока и Камене Воде.
  • Липовица је најмање пошумљена и простире се дуж Кружног пута

 

Листа електронске поште за Планинаре