Планинарске новости

Претрага сајта

Датум: 14.07.2018
Водич: Jovan Đokić
Место одржавања: NP ĐERDAP

 

 

  1. PLAN:

Prvi dan, 14.7. (subota) polazak u 07:00 , ispred Glavne železničke stanice Beograd, kod Plave lokomotive.

Relacija prevoza: Beograd - Požarevac –V. Gradište - Golubac ( 9.30 – 10.00)- Lepenski vir (11.00 – 12.00, plaća se 200 din) – D. Milanovac – Golubinje (Dobraa Voda,, do 12.30 – 13.00) – tvrđava Dijana - Kladovo (do 20.00).

Pešačke ture na planinu Miroč (13.00 –18.30): Plaća se ulaz u NP Đerdap 150 din.

  1. grupa, srednje naporna tura (dužina staze 12 km, visinska razlika pri usponu i silazku 660 m): Golubinje (kod Dobre Vode, 108 m n/v) - zapadno od Štrbačkog čukara (k486) - Veliki Štrbac (768 m n/v) – Alibegov potok – Pecka bara (91 m), na putu za Kladovo.
  2. grupa, laka tura: Dobra voda (108 m n/v) – zaseok Štrbac (468 m n/v) i obratno. Dužina oko 6 km, a vis. razlika oko 360 m.  

Smeštaj u privatnim kućama u Kladovu., sa posteljinom .

 

Drugi dan, 15.7. (nedelja) ustajanje u 6:00

Obilazak znamenitosti od 8 do 19 časova :

  • Rimski logor Dijana u Karatašu, 8.00 –8.45;
  • Kladovo (Fetislam i muzej Đerdapa, plaća se ),9.00-10.00;
  • Kostol (ostaci Trojanovog mosta), 6 km, 10.00-11.00
  • manastir Vratna i Kapije Vratna, 12-14 č;
  • Rajkova pećina kod Majdanpeka 16-18,00, plaća se 250 din.
  • Požarevac (106 km)-Beograd (75 km, do 21 č). Ukupno 325 km.

Cena aranžmana je od 3000 do 3600 dinara. Cena obuhvta prevoz i jedno noćenje, prvizija Društvu I org. troškovi vodiča, a ne obuhavta cene ulaznica u muzeje, NP “Đerdap” i Rajkovu pećinu.

Rezervacija i način plaćanja: Rezervacija podrazumeva uplatu akontacije, najmanje, u visini 50% od cene aranžmana.

Uplata celokupnog iznosa, najmanje 10 dana pre početka akcije

Planinari van Beograda ili oni koji nemogu doći na prezentaciju u Klub,   mogu uplatiti na tekući raćun vodiča.

Broj TR može se dobiti posle davanja ličnih podataka (Prezime, ime, JMBG, klub, broj planinarske knjižice i telefon za kontakt) SMS porukom, telefonom ili preko e-maila

POSEBNE NAPOMENE:

Potrebna je kondiciona sposobnost za navedene staze i pl. oprema.

            Obavezno je članstvo u bilo kojoj planinarskoj organizaciji Srbije.

Moguća je izmena plana u slučaju lošeg vremena i drugih okolnosti.

Vodič ove grupe je autor planiranih staza i dobar poznavaoc Kopaonika.

 Ostale informacije na telefon 064/2851-572 , e-mail:jovandj.vodic@sezampro.rs

17-04-2018                                                     Jovan Đokić, planinarski vodič

Napomena: Na uspon na planinu Miroč mogu da idu samo zdravstveno, kondiciono sposobni i opremljeni planinari. Potrebna je osnovna planinarska oprema, hrana i voda.     

001 nacionalni-park-djerdap-karta.jpg

 

  1. KRATAK OPIS PLANIE I ZNAMENITOSTI:

Golubac, gradić pored Dunava, oko 92 k m od Beograda, u kome se nalazi jedan od najbolje očuvanijih srenjevekovnih gradova na tlu Srbije. Nalazi se 4 km od istoimenog grada, nedaleko od ulaska u Đerdapsku klisuru. Prvi pu se pominje ka ma|arsko utvr|enje 1337. i od tada do kraja 19. veka mnogu puta je menjao gospodare- Turci, Srbi, austrijanci, da bi od 1867, kada ga konačno Turci napuštaju, ušao u sastav srpske države.

102 Golubacki grad _n.jpg 001c Djerdap01_n.jpg

Nacionalni park Đerdap je jedinstveni prirodni rezervat flore i faune u čijem je središtu najveća klisura u Evropi. Pruža se izme|u Golupca i Kladova u dužini od 100 km, a čine je Veliki i Mali Đerdap. Ispod Donjeg Milanovca je Kazan, najduži deo klisure. Sačinjavaju je 4 manje ( Gornja, Gospodnji vir, Veliki i Mali kazan) i tri kotline (LJupkovska, Donjemilanovačka i Oršavska).

U kulturološkom i istorijskom smislu ovaj prostor pokriven je najraznovrsnijim spomenicima. Jedan od najpoznatijih je TRAJANOVA TABLA, koja je bila 1,5 m iznad Rimskog puta, prosečenog 99-103. g zbog Trajanovog pohoda na Dakiju. Zbog podizanja nivoa Dunava i tabla je podignuta 70 m više, tako da je zaštićena od potapanja. Može da se vidi samo iz broda na Dunavu. Površina NP iznosi 63.608 ha.

Lepenski vir. Praistorijsko naselje, na samoj obali Dunava, oko 46 km od Golubca. U periodu od 1965-1970. otkriveni su ostaci najstarije civilizacije Evrope, koja je trajala od oko 6700 do oko 5500. g. pre n.e. Kontinuitet življenja se nastavlja sve do 4500. g.pre n.e.

Prezentovano je sa sedam naselja ribolovaca i lovaca, grobovima koji dokumentuju složene podgrobne rituale, obiljem majstorski izra|enih alatki od kamena, kosti i roga, raznovrsnim nakitom, monumentalnim sklupturama od kamena, jedinstvenim u razvoju predeo-litskih i neolitskih kultura.

Donji Milanovac, gradić na obali Đerdapskog jezera,koji je po sinu kneza Miloša dobio ime. Prvobitno naselje se nalazilo na adi Poreč, 6 km uzvodno. Naziv Donji Milanovac dobio je posle 1859. kada je premešten nizvodno. U toku gradnje Đerdapske brane, zbog podizanja nivoa Dunava, naselje je ponovo izmešteno 3 km nizvodno.

201 Lepenski vir01_n.jpg 203 20070721 NP Djerdap, Lepenski vir13.jpg

Lepenski vir

Planina Miroč, sa najvišim vrhom V. Štrbac (768 m n/v), prostire se od sevrozapada na jugositok, u dužini od oko 15 km. Sa Južnim Karpatima u Rumuniji čini Đerdapsku klisuru. Josif Pančić je bio tri puta (1853, 1871 i 1873).

205 Djerdap, figura iz Lepenskog vira.jpg 306 Velii Strbac_n.jpg

Karataš, 5 km severozapadno do Kladova, na samoj obali reke, nalaze se ostaci Dijane, jednog od najvećih rimskih utvr|enja dunavskog limesa. Kastrum četvorougaonog oblika sagra|en je u 1. v. Ostaci civilnog naselja i nekropole ukazuju da Dijana tokom svoje burne istorije, čestp rušena i uvek obnavljana, poslednji put u vreme samo vojnu namenu. Raznovrsni predmeti za svakodnevnu upotrebu, kao i sklupture od mermera i bronze visokih umetničkih vrednosti čuvaju se u muzeju Đerdapa u Kladovu i Narodnom muzeju u Beogrdau.

Kladovo grad na Dunavu, 10 km nizvodno od brana (izlaza iz Đerdapske klisure), 56 km severno od Negotina. U neposrednoj blizini podignuta je turska srednjevekovna tvr|ava Fetislam. Na površini od 5 hektara jasno se uočavaju dve tvr|ave: takozvani “Mali grad” pravougaone osnove, sa okruglim ugaonim kulama, koji izlazi na Dunav. Podignut je 1542. i “Veliki grad” podignut je izme|u 1717 i 1739. poligonalne osnove sa tri kapije. Utvr|enje je bilo u upotrebi do 1867. kada su ga Turci predali Srbima.

Ostaci Trajanovog mosta u selu Kostol, 3 km istočno od Kladova. Drveni most podignutog izme|u 103 i 105. g. zaslugom sirijskog arhitekte Apolodora iz Damaska. Preko mosta, dugog 1134 m i širine 5,5 m, sa 20 stubova (širine 19 i visine 45 m) u rečnom koritu, čiji je osovinski raspon bio premošćen drvenom rešetkastom konstrukcijom i po četri zidana stupca na obalnom delu, povezana lukovima. Trajan je preko ovog mosta prebacivao trupe pri osvajanju Dakije.

Manastir Vratna, oko 35 km od Kladova, odnosno 30 km severoistočno od Negotina, smešten je u živopisnoj klisuri reke Vratne, me|u stenama. Ime je dobio po visokim kamenim vratima iznad reke Vratne. Manastir je osnovao arhim. Nikodim za vreme karlja Milutina.

Kamenih vrata ima 3: Mala, Velika i Suva kapija. Mala vrata (prerast) visoka su 34 m, široka 34 m i dugačka 15 m. Velika vrata visoka su 26 m, široka 33, a dugačka 45 m. Suva vrata visoka su 30 m, široka 33 i dugačka 34 m.. Udaljena su oko 200 fo 500 metara od manastira Vratna. Spadaju me|u sedam najvećih kamenih vrata u svetu.

403 U Arheol. muzeju u Kladovu.JPG   602 20070722.057 Rajkova pecina07.jpg

Muzej u Kladovu                                                                         Rajkova pećina

Rajkova pećina, oko 2 km severno od Majdanpeka, jedna je od najlepših pećina naše zemlje. Nalazi se na izvoru reke Peka. Ukupna dužina joj je 2.304 m. Celom dužinom pećine protiče reka.

LITERATURA:

  1. Topografske karte (1:50 000), listovi 433/4, 483/2 ;
  2. Kulturna riznica Srbije 1996, str. 281-300 i 347 –360;
  3. Prospekt o Nacionlnom parku Đerdap, Rajkovoj pećini i dr.;
  4. Putopisi Magazina lista Politike, br.90/99 i 148/2000;
  5. Sajtovi: NP Đerdap, TO Srbije i opština ovog regiona
  6. Planovi i izveštaji sa ranijih akcija PSD “Kopaonik” od 1997. Deset puta

17-04-2018                Sastavio i vodi Vas: Jovan Đokić, planinarski vodič