Планинарске новости

Претрага сајта

Датум: 06.05.2018
Водич: Јован Ђокић
Место одржавања: Западни Срем

 

Z A P A D N I  S R E M

GALERIJA SAVE ŠUMANOVIĆA U ŠIDU

SPOMEN OBELEŽJE-MUZEJ  “SREMSKI FRONT”

MUZEJ SREMA U S. MITROVICI - SIRMIUM

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE Z A S A V I C A

6. MAJA 2018.

PLAN 

07:00 Polazak našeg  autobusa kod  Glavne železničke stanice.

POGLEDAJTE DOLE NAVEDENE SAJTOVE. KORISNI SU!

09:00 do 10:00  Šid,   galerije slika Save Šumanovića http://savasumanovic.com/

10:30 do 12:00  Spomen obeležje palim borcima na SF http://www.tourismsid.rs/

12:30 do 14:30 Sremska Mitrovica, Carska palata i drugo  http://tosmomi.rs/onama

15:30 do 18:30  Specijalni  rezervat prirode u Zasavici   http://www.zasavica.org.rs/

Obilazak vizitorskog centra ( oko 8 km, po ravnici), za  koju je potrebno oko 2 časa umerenog hoda, sa vodičem iz rezervata, po želji , posebna se plaća 150 do 250 dinara.

Ko želi vožnja brodom Umbra, 450 dinara., ako ima dovoljno zanteresovanih.

Cena aranžmana je: 1250 dinara za preko 18 uplata. i 1500 din. za preko 15 uplata.

Prilikom prijave plaća se akontacija u iznosu od 1250 dinara. 

U cenu je uračunato: prevoz, naknada Klubu i org. troškovi vodiča.

 Obavezna planinarska ID kartica  sa plaćenom članarinom za tekuću godinu

Potrebna je osnovna  planinarska oprema, suva  hrana i voda.

. Prijava i uplata akcije: ponedeljkom  na sastanku PSD „Kopaonik“ od 19.00 do 20.30, u prostorijama MZ "Terazije", Terazije br. 45.

Vodič zadržava pravo da u slučaju nepredviđenih okolnosti izmeni plan.

 06-02.2018 g.                       Jovan Đokić, planinarski vodič,   064/285-1572

Detaljniji album fotografija sa ranijih akcija videti na>   https://www.facebook.com/jovandj.vodic/media_set?set=a.725539780818984.1073741842.100000889070426&type=3

KRATAK OPIS ZNAMENITOSTI

Galerija ''Sava Šumanović'' osnovana je 1952. godine zahvaljujući Savinoj majci, Persidi Šumanović, koja je poklonila gradu Šidu legat neprocenjive umetničke i materijalne vrednosti. Umetnički fond, koji čine 417 slika, je smešten u porodičnu kuću Šumanovića. Najveći broj slika naslikano je u poslednjoj deceniji života slikara u Šidu . Izložbeni prostor galerije iznosi 600 m2. Deo ovog izložbenog prostora zauzima i preko 5000 arheoloških predmeta pronađenih na lokalitetu Gradina na Bosutu, u blizini Šida, iz vremena neolita.  Nedaleko od galerije nalazi se i spomen kuća Save Šumanovića sa autentičnim nameštajem i ateljeom u kome je živeo i stvarao Sava Šumanović. Kuća je otvorena za posete.

 U galeriji Save Šumanovića                                               Rodna kuća Save Šumanovića

Spomen obeležje SREMSKI FRONT – Adaševci  Na mestu proboja Sremskog fronta, na 106. kilometru autoputa od Beograda prema Zagrebu, uz levu obalu reke Bosut, pokraj sela Adaševci, podignuto je veličanstveno spomen obeležje „Sremski front“.

    To je kompozicija čiji sadržaj trajno podseća sve generacije na jednu od najvećih i najtežih, odlučujućih bitaka II svetskog rata.

 Autor spomen obeležja je akademski vajar Jovan Soldatović.

 U okviru kompleksa postoji suvenirnica koja radi svaki dan od 7-19 časova.

Ulaznica za muzej se naplaćuje.

 

            Sremska Mitrovica, Carska palata

Prirodni rezervat Zasavica se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, u Srbiji, na području južne Vojvodine i severne Mačve, istočno od reke Drine i južno od reke Save, na teritoriji opština Sremska Mitrovica i Bogatić.

Prostorom dominira rečni biotop, koga čini rečica Zasavica i pritoka Batar u ukupnoj dužini od 33,1km. U ekološkom nizu smenjuju se vodeni i močvarni ekosistemi sa fragmentima poplavnih livada i  šuma

Ukupna površina rezervata je 1825 ha od čega je 675 ha u prvoj kategoriji zaštite. Kičmu rezervata čine vodena površina kanalâ Jovac i Prekopac, kanalisan i prirodni tok potoka Batar, kao i sama rečica Zasavica, koja preko kanala Bogaz ima direktnu vezu sa rekom Savom. Zasavica se podzemnim putem napaja i vodom iz reke

Drine i gravitaciono sa planine Cer. Pripada Crnomorskom slivu i jedno je od od poslednjih izvorno očuvanih močvarnih područja, idući od severa ka jugu Srbije.

Mirna i pitoma, kao reka ravnice, omogućila je opstanak brojnom i raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu. Da bi taj svet bio očuvan sama Zasavica i njeno priobalje stavljeno je pod zaštitu Države 1997. godine, kao prirodno dobro I kategorije od izuzetnog značaja, na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Na nacionalnoj mreži zaštićenih područja Ramsara (močvarna i druga vlažna područja prema Konvenciji o zaštiti močvarnih područja koju je naša zemlja ratifikovala) Zasavica se našla na listi prioriteta za nominaciju za Ramsarsko područje, a prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) kao područje upravljanja staništima i vrstama (Habitat and species menagment area) ima IV kategoriju. Od 2001. godine Zasavica je postala član Europark Federacije.

   Balkanski magarac. Balkanski magarac (Equus asinus asinus) je domaća životinja rasprostranjena u celom svetu. Njen izvorni oblik je afrički magarac (Equus asinus), dok azijski magarac (Equus homionus) nikad nije domisticiran.  

Balkanski magarac je autohtona primitivna rasa. Telesna masa odraslih mužja-ka se kreće do 250 kg, a ženki do 200 kg. Visina grebena kod mužjaka u proseku iznosi oko 100 cm,a kod ženki 95 cm. Boja može biti siva,smeđa,tamnosiva i crvenkasto smeđa. U pogledu ishrane je veoma zahtevan, jer se zadovoljava sa malom količinom loše i kabaste hrane, a može da radi veoma dugo. Raspro-stranjena je u planinskim predelima Srbije i Crne gore

.

Svinja Mangulica . U periodu razvoja rasa osnovni uslov za očuvanje bilo je korišćenje ritova, močvara, pašnjaka i šuma. Tipične vrste XVIII veka bile su "reed-log" iz Velike Mađarske Plavin i "Bokonyi" poreklom iz šuma kraj dunavskih brda, kao i veliki broj crvene "Szalontai" koja je pronađena na istočnoj granici Great Hungarican Plain-a. Kasna zrelost, spor rast, nizak procenat prirasta i povrh svega male količine mesa i podstandardna slanina (vanklase), bile su karakteristike ove rase. Njihova prednost bila je otpornost na oštre vremenske uslove i zarazne bolesti. Takozvana "spiny" svinja koja se nije razlikovala mnogo od vepra (divlje svinje) jer je bila izvanredan trkač i uvek spremna na borbu, bila je najizdržljivija rasa u karpatskim planinama

     

Podolsko goveče potiče direktno od Evropskog divljeg govečeta, tura (Bos primigenius Bojenus). Ova i njima slična goveda bila su raširena u prošlosti na ogromnom prostoru od Ruskih stepa do severnog Jadrana. Gajena su u Podoliji (otuda im ime), Voliniji, Galiciji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Vojvodini i Slavoniji. U Italiji ima nekoliko rasa sličnih podolskom govečetu koji se odlikuju dobrim tovnim osobinama. Prema Bodou (1986) jedino je italijanska rasa Maremmana srodnik podolskog govečeta.