Почетна

Претрага сајта

   Добродошли на званичну страницу
 Планинарско-скијашког клуба
"Копаоник" Београд

Прочитај више
 

Планинаримо заједно !

Најаве планинарских акција Драги пријатељи, чланови ПСК „Копаоник” Београд и сви љубитељи природе Планинарско-скијашки клуб „Копаоник” сваког викенда организује више разноврсних и веома атрактивних планинарских акција у земљи и иностранству, скијашких и активности из оријентиринга, али и упознавање са дивљом јестивом флором и фауном.

 

Прочитај више

Копаоник

О планини Копаоник
Копаоник је највећа планина Централне Србије, пружа се раз гранатим гребеном у дужини од 82km, правцем од подбрђа изнад Косовске Митровице, у правцу северозапада, преко низа вр хова виших од 1.600 m, до највишег дела масива, тзв. са познатим врховима: Гобеља (1.934 m), Караман- Вучак (1.936 m), Суво Рудиште (1.976 m) и Панчићев врх (2.016 m).

Прочитај више
 

Планинарски дом

О планинарском дому
Скијашко-планинарски дом "Копаоник" (скраћено СПД "Копаоник") налази се у средишту туристичког центра Копаоник на локацији Марина вода (1720 мнв), поред асфалтног пута. Капацитет дома је 55 лежаја..

Прочитај више
 

Састанци клуба 


Састанци с чланством одржавају се сваког понедељка у термину од 19:30 - 20:30 у сали МЗ Теразије на локацији Теразије 46. Учлањење у Друштву могуће је у наведеном термину.. 

Прочитај више
 

Оријентиринг

Оријентиринг је спорт где такмичар(ка) уз помоћ карте и компаса за најкраће време треба да пронађе на терену одређени број контролних тачака и то оним редоследом како је нацртано на карти. Такмичари на основу свог знања и искуства у читању карте доносе одлуку о томе којим правцем се треба кретати како би се најбрже стигло до задате контролне тачке.Оријентиринг је спорт за све, а такмичарске категорије су од 10 година па све до 65 и више. Поред такмичарског, оријентиринг представља и породичну разоноду јер се њиме могу бавити истовремено све генерације.

Прочитај више
 

Предстојеће акције

Планинарење
14 децембар 2018

PLANINARSKI VIKEND NA STAZAMA KOPAONIKA

Водич: MILAN SAMARDŽIJA
Место одржавања: KOPAONIK
14-16.decembar 2018.       &
Планинарење
16 децембар 2018

МИЉАКОВАЧКА ШУМА - СТРАЖЕВИЦА - КНЕЖЕВАЦ

Водич: Jovan Đokić
Место одржавања: Велики паркови и шуме Београда
                                 
Планинарење
22 децембар 2018

АВАЛА ИЗ ЧЕТИРИ ПРАВЦА, 22. ДЕЦЕМБРА 2018.

Водич: Vodiči PSD Kopaonik
Место одржавања: Planina Avala
                               &n
Планинарење
28 децембар 2018

ПЕШАЧКЕ ТУРЕ И ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ, ГРЧКА-ЛУТРАКИ, КАЈМАКЧАЛАН

Водич: СТАНОЈЕ СТОЈКОВИЋ
Место одржавања: Грчка - Лутраки
     
Планинарење
29 децембар 2018

MAKEDONIJA: Galičica (2.255 m) i Ohrid sa dočekom Nove Godine

Водич: Zoran Nikolić
Место одржавања: Ohrid
Vreme održavanja: od 29.12.2018. g. u 5.00 do 2.1.2019. do 24.00 č.
Планинарење
30 децембар 2018

Austrija: NP Hohe Wand(1135 m), Beč, Budimpešta, (Balaton i Heviz) doček Nove Godine 30.12 - 3.1.2019.

Водич: Rajko Jakovljević
Место одржавања: Austrija, Mađarska
 PROGRAM PUTA: Krećemo iz Beograda u 23,30h. 30.12.2018. Dan prvi.  U Budimpešti posećujemo Tropikarijum i Obila
Планинарење
30 децембар 2018

PLANINSKA AKCIJA NA KOPAONIKU SA DOČEKOM NOVE 2019. GODINE

Водич: SLAVIŠA PETROVIĆ Tel: 064 155 26 07
Место одржавања: KOPAONIK
Планинарење
10 јануар 2019

БОЖИЋНИ ОДЛАЗАК НА СВЕТУ ГОРУ И АТОС

Водич: Rajko Jakovljević
Место одржавања: Sveta Gora, Grčka
БОЖИЋНИ ОДЛАЗАК НА СВЕТУ ГОРУ И АТОС  10.-13. јануар 2019. године  Не треба
Планинарење
13 јануар 2019

Skijanje i doček srpske Nove Godine na Kopaoniku

Водич: Bojana Marjanović
Место одржавања: Kopaonik
Sijanje i docek Srpske NG na KOPU 13-20.01.2019. Smestaj i ishrana u Domu PSD Kopaonik. Dome se nalazi u neposrednoj blizini staze 8a te se na stazu i sa staze ide na skijama
Планинарење
19 јануар 2019

MALJEN, DIVČIBARE (1103 m)

Водич: MILAN SAMARDŽIJA
Место одржавања: DIVČIBARE-MALJEN
19.jan
Планинарење
26 јануар 2019

БОЈЧИНСКА ШУМА

Водич: Боро Пишчевић
Место одржавања: БОЈЧИНСКА ШУМА
                          &nb
Планинарење
21 јун 2019

Alpski trek: Francuska Mon Blan Šamoni - Švajcarska Materhorn Zermat 125 kilometara. Alternativa vrhovi oko Mon Blana i vrhovi oko Materhorna, glečeri, jezera,treking, najveći viseći most na svetu, Venecija 21.06 - 29.06.2019.

Водич: Rajko Jakovljevic
Место одржавања: Svajcarska, Francuska, Italija
Dve najmističnije planine u centralnom delu Evrope, povezaćemo u jednu celinu. Alpski trek, Materhorn i Mon Blan, Švajcarsku i Francusku. Za one koji se opredele za
Датум: 22.12.2018
Водич: Vodiči PSD Kopaonik
Место одржавања: Planina Avala

                                                   

ПЛАНИНАРСКО-СКИЈАШКО ДРУШТВО „КОПАОНИК“ БЕОГРАД

Улица Змаја од Ноћаја број 9, 11105 БЕОГРАД

ПИБ:     100058624, МБ 07024193

ТР 105-0000002149119-68 АИК БАНКА – БЕОГРАД

www.psd-kopaonik.org.rs;

 

   

Према календару aкција Планинарског савеза Београда, а уз помоћ Градског секретеријата омладине и спорта Београда, Планинарско-скијашко друштво „Копаоник“ Београд у сарадњи са ПСК „Авала“ Београд,  

П О З И В А

НА ТРАДИЦИОНАЛНУ ПЛАНИНАРСКУ АКЦИЈУ

АВАЛА ИЗ ЧЕТИРИ ПРАВЦА

која ће се одржати  у СУБОТУ 22. ДЕЦЕМБРА 2018. године

Учесницима су на располагању следеће стазе:

СТАЗА 1 (северни правац): ЈАЈИНЦИ - КУМОДРАЖ – АВАЛА

 Полазак у 8.00 са ТРОШАРИНЕ или са станице у Пауновој аутобусима ЈГП број 401 или 403 до 408. Силазак у Јајинцима код споменика.

Долазак на Трошарину је трамвајима 9, 10 и 14 или аутобусима 33, 39, 47, 48 и 50, а аутобусом 78 или тролејбусима 40 и 41 до Паунове улице.

Окупљање учесника код споменика до 8.30. Полазак на стазу у 8.45.

Релација пешачења: споменик у Јајинцима – Кумодраж (центар) – Голо брдо – Бели Поток – врх Авале – ТВ торањ – планинарски дом ”Чарапићев брест”.

Дужина стазе је око 12 км, висинска разлика око 370 м, за 4 часа умереног хода.

Водич на стази је Никола Стевановић, моб. тел. 060/320-1713.

СТАЗА 2 (источни правац): РК „ИКЕА“ - ЗУЦЕ - АВАЛА

 Окупљање учесника акције је до 10 часова на задњој станици ЈГП аутобуса број 70, испред РK „Икеа” у Бубањ Потоку. Аутобус ЈГП на линији број 70, полази са Бежанијске косе и има станице код спортске хале „Арена”, „Сава центра”, петље „Мостар”, „Аутокоманда” и „плавог моста”. Аутобус иде на 20 минута. Стаза је средње тежине, дужине око 10 км.

Водич на стази Властимир Марјановић, тел. 063/7291-281.

СТАЗА 3 (јужни правац): РИПАЊ – ШУПЉА СТЕНА - АВАЛА

Полазак у 08.00 са ТРОШАРИНЕ или из Паунове аутобусом ЈГП број 405. Силазак у центру Рипња.

Долазак на Трошарину је трамвајима 9, 10 и 14 и аутобусима 33, 39, 47, 48 и 50, а аутобусом 78 или тролејбусима 40 и 41 до Паунове улице.

Окупљање учесника у центру Рипња до 9.15. Полазак на стазу у 09.30.

Релација пешачења: центар Рипња – Шупља стена – Римски бунар – врх Авале – ТВ торањ – планинарски дом ”Чарапићев брест”.

Дужина стазе је око 9 км, висинска разлика 340 м, за 3 до 4 часа умереног хода.

Водич на стази је Јелена Моловић, тел. 060/3940 989

СТАЗА 4 (западни правац): РЕСНИК – ПИНОСАВА – АВАЛА

Полазак у 09.00 са окретнице аутобуса број 47 и железничке станице Ресник.

До Ресника се може доћи аутобусима 47, 94 (до станице Ресник/улаз, а потом 47), 503, 504 и возом.

Окупљање учесника код окретнице аутобуса број 47 и железничке станице Ресник до 8.45. Полазак на стазу у 09.00.

Релација пешачења: жел. станица Ресник – село Пиносава – споменик руским ветеранима – врх Авале – ТВ торањ –– планинарски дом ”Чарапићев брест”.

Дужина стазе је око 7 км, висинска разлика око 300 м, за 2 часа умереног хода.

Водич на стази је Станоје Стојковић, тел. 062/211 017

Карте за возила ЈГП могу се купити на киосцима или у возилима ЈГП код возача. Цена карте код возача је скупља и износи 160 динара. О начину повратка са Авале информисати се код водича.

На полазним тачкама сваке од стаза врши се појединачно пријављивање и куповина бонова за ручак, по цени од 100 динара.

Све групе треба да стигну на врх Авале, код Споменика незнаном јунаку најкасније до 14 часова.Сви учесници добијају оверен учеснички картон за прво учешће на врху Авале са печатом успона. Потребно је да учесници који нису први пут понесу старе учесничке књижице. Планинарски клубови/друштва ће за учешће добити захвалницу. Најмлађи и најстарији учесници и најмасовнији планинарски клуб/друштво добиће захвалницу. Свечана подела признанања одржаће се у 15,00 часова.

Молимо клубове/друштва да, ради правовременог планирања количине хране, пријаве укупан број учесника, према списку у прилогу, најкасније до 18.12.2017. године. У пријави навести број планинара који посте, како би био припремљен одговарајући број посних оброка.

Предност при продаји бонова за ручак имају планинари који су правовремено пријављени.

Пријаве слати на адресу клуба поштом или електронски на адресу psк.kopaonik@gmail.com. Информације код Јелене Моловић, члана Организационог одбора, на телефон 060/3940-989.

За додатне информације обратите се Марку Марјановићу, председнику Организационог одбора TA, на телефон 060/0385-689 или e-mail marjanovic.marko26@gmail.com

Уз планинарски поздрав, видимо се на Авали.

Желимо ВАМ СРЕЋНУ и успешну 2019. годину!

Прилог: Образац списка за пријаву учесника акције                                                                            

У Београду, 20.11.2018. године                                                                     ПРЕДСЕДНИК    мр Стеван Шегрт

                

 Допунио позивно писмо ЈОВАН ЂОКИЋ, планинарски водич

А В А Л А

ИЗ ЧЕТИРИ ПРАВЦА

001 Avala.jpg

Сл,01. Поглед на Авалу са северозападне стране, преко Миљаковачке шуме

003 20111224012_Avala.jpg 003c Avala, spomenik.JPG

Сл.02  и 03. . Споменик Незнаном јунаку

005a avalski-toranj.jpg

   Сл.04. Авалски торањ    

 Планина Авала удаљена је око 15 км јужно од Београда, издиже се у виду острвске купе до надморске висине од 511 м ( по новим мерењима 506 м). Она је вековима била занимање Београда, некада тврдог града и раскрсница путева, којима су хрлиле освајачке војске. Име је добила по турској речи “Хавала”, што значи брег.

Са Авалског торња види се шира околина Београд, Срем, Банат и део Шумадије до Букуље

Када је лепо време могу се видети: Фрушка гора, Карпати, Рудник и Цер.

ЗНАМЕНИТОСТИ НА АВАЛИ И ОКОЛИНИ

(Захваљујем на литератури из Планинарско-туристичког водича, од Станише Јовановића)

 Споменик Незанном јунаку, на врху Авале, изграђен 1938. г. Пре тога на истом месту био споменик на коме је писало “Еин унбеканнтер србицхер Солдат” , што у преводу значи: Непознати српски војник, који је на овом месту погинуо при одступању српске војске 1915. године и зтрапан од тешке артиљеријске гранате. Ово је редак случај у свету.

Подизање Споменика Незнаном јунаку и стварање култа у вези са тим, започето је у Француској после И светског рата. Када је безимени војник, који је погинуо у великој бици код Верденске тврђаве (Верденска битка 21. фебруар – јул 1916), добио вечно пребивалиште на Јелисејским пољима у Паризу испред Тријумфалне капије. Пламен је први пут упалио тадашњи министар рата Андре Мажино 1923. године, на Дан примирја у И светском рату – 11. новембар. Једног српског ратника, погинулог приликом одбране Београда 1915. сахранили су аустроугарски војници и поставили натпис: „Еин унбеканнтер Сербисцхе Солдат“ (Непознати српски војник). Шест година касније, за време градње железничке пруге Топчидер – Мала Крсна – Пожаревац, радници су пронашли тај гроб. Установљено је да је реч о младом војнику, без значке са именом и ознаком јединице, што је значило да је одмах убачен у борбу. Лежао је на немачкој гранати од 10,3 кг., као узглављу, у џепу је имао три старе дводинарке са ликом Краља Петра, а цокуле добијене од Савезника имале су уместо пертли телеграфску жицу. Цела лева страна грудног коша била је разнета, а лобања оштећена. Народ подавалских села одлучио је да непознати војник буде достојно сахрањен и већ 1922. године, по пројекту архитекте Милана С. Минића, подигнут је Споменик палим у ратовима 1912-1918., на месту где се данас налази Заставни стуб – јарбол за заставе и „трајао“ је 16 година, све док није изграђен садашњи споменик. Камени крст са споменика који је срушен, пренет је у цркву Свете Марије Магдалене у Белом Потоку. Главни разлог за уклањање тог споменика и прављење – изградњу новог био је тај што се сматрало да по својој скромности не одговара значају којег је симболизовао, па је формиран Државни одбор за подизање Споменика Незнаном јунаку.

Жрнов, град-тврђава, миниран је по наредби Краља Александра И Карађорђевића Ујединитеља 18. јуна 1934. у његовом присуству и у присуству синовца Александра, сина кнеза Павла Карађорђевића, да би се врх заравнао и на том месту подигао Споменик Незнаном јунаку. После експлозије, испод зидина средњовековног града, пронађени су темељи римског утврђења, а у њему цистерна или чатрња са још чистом, питком и хладном водом и зидана пећ за хлеб пуна пепела.

Споменик-маузолеј подигао је о свом трошку и уз помоћ посебно формиране јединице војске „Авалски одред” краљ Александар као своју задужбину, о чему сведочи натпис на чеоном делу данашњег споменика (који је педесет година био прекривен): Александар И Краљ Југославије – Незнаном јунаку

Камен темељац маузолеја положен је на Видовдан 1934. и у њега је узидана повеља:

„Во имја Оца, Сина и Светога духа, Ми, Александар И Краљ Југославије, положисмо на Видовдан 28. јуна 1934. године камен темељац Споменика Незнаном јунаку у ратовима 1912-1918. године за ослобођење и уједињење Јужних Словена. Овај споменик, као своју задужбину, подижемо по пројекту Ивана Мештровића, за вечан помен изгинулим ратним друговима и за светао пример будућим покољењима Југословенским. Амин, Александар И с.р.”   Након његове погибије Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије дали су му титулу: „Витешки краљ Александар Први Ујединитељ”

Споменик, грађен од 28. јуна 1934. до 28. јуна 1938., исклесан је од јабланичког габра и рад је чувеног вајара Ивана Мештровића. Инспирисан је изгледом гробнице персијског краља Кира (549-529 г.п.н.е.), с тим што Мештровићев споменик има 8 каријатида – по четири са сваке стране – које представљају осам главних женских типова у народној ношњи у време Краљевине Југославије, које носе покров над гробом и које имају различите типове лица. Оне су снажне духом и телом којим не показују очај и тугу, него сетну и надљудску мирноћу и представљају, у ствари, све оне мајке којима је син нестао у вихору Балканских ратова и Првог светског рата, што је и назначено на четвртастој плочи која, на средини маузолеја, покрива гроб Незнаног јунака: 1912-1918.

На главама каријатида су камени блокови кружног пресека у облику елипсоида. Каријатиде на својим главама носе кров маузолеја. При улазу, прва са десне стране је Србијанка, до ње је Црногорка; са леве стране прва је Хрватица, а до ње је Словенка. При излазу, прва са десне стране је Војвођанка, до ње је Македонка; са леве стране прва је Босанка, а друга је Далматинка, за коју постоји веровање да је Мештровић њено лице клесао по лику своје мајке. Зидови храма су полирани, без шара. У левом бочном зиду је ниша у којој су чувана највиша одликовања, наша и савезничких земаља, којима је Незнани јунак одликован. Сво то скупоцено ордење, украшено драгим камењем, опљачкала је Хитлерова солдатеска у ИИ светском рату.

Маузолеј је постављен у средини платоа дугог 73,50 м и широког 45 м, са којег се пружа јединствен поглед на све стране. Цео комплекс споменика опасан је кружним путем широким 5 и дугачким 1.320 м. Непосредно изнад Хотела „Авала”, са леве стране, испред групе високог зимзеленог дрвећа, у лепо уређеном травњаку.

Хотел „Авала“ је саграђен 1931. године према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског, на платоу испред комплекса стаза и степеништа који се у благом успону уздижу ка врху Авале и споменику Незнаном јунаку. Састоји се од високог двоспратног блока са улазом и нижих, широко развијених анекса који се степенасто пружају низ авалску падину. Романтичарски разиграна, динамична композиција волумена плени отвореношћу и допадљивошћу контура, ренесансним третманом облика, али и суптилно распоређеном сведеном српско-византијском декорацијом (венци, стубови, капители, архиволте). Елементи националног стила огледају се и у доминацији лучних тремова и отвора. Одсуство четвороводног у корист модерног равног крова, као и инсистирање на правилним правоугаоним отворима неутралних зидних платана, утиснуло је знатно савременији градитељски лик овом објекту. На северној страни објекта, на огради степеништа за терасу, налазе се две велике фигуре сфинги од вештачког камена, рад руског вајара Владимира Загородњука. Хотел „Авала“ је објекат значајних архитектонских и културно-историјских вредности. Представља успешан спој елемената модернизма у обради фасада и традиционалних српских мотива позајмљених из средњовековног градитељског репертоара. Може се сматрати једним од водећих остварења у опусу руског архитекте Виктора Лукомског.

 

Спомен обележје Васи Чарапићу налази се на Чарапићевом бресту, у близини планинарске куће “Авала” и пл. дома “Чарапићев брест”. На овом мсесту су се 1804.године окупили устаници овог краја и под вођством Васе Чарапића кренули у борбу за ослобођење Србије ид Турака.

012b Vasa Čarapić.jpg 012a Spomenik Vasi Čarapiću.jpg

Сл. Васа Чарапић                                                                               Споменик Васи Чарапићу

010 Avala, pl. dom.jpg     

Планинарски дом "Васа Чарапић", валсништво ПСК "Авала" Београд   

            Авала је најсевернија планина шумадијске греде, која се протеже од Саве и Дунава до планине Рудник. Ова ниска острвска планина, са врхом на свега 506 m надморске висине, налази се 17 km од центра Београда, на путу за Крагујевац. Име Авала потиче од арапске речи „хавала“ што значи „видиковац“, како су Турци и звали Жрнов. По Авали је назван и минерал авалит који је на њој ископаван.

Природно добро Авала стављено је под заштиту у циљу очувања и унапређења примарних предеоних вредности и пејзажних обележја, разноврсности облика и појава геонаслеђа, богатства животињског и биљног света и станишта, квалитета вода, земљишта и шума, неговања традиционалних и историјских вредности, као и стварања услова за одрживи развој рекреативних и туристичких садржаја и контролисане пољопривреде, односно планско уређење и коришћење простора.

Предели Авале састоје се од ливадских и шумских заједница, на којима живи 597 биљних врста, 21 врста лишајева, 8 врста херпетофауне, 67 врста орнитофауне и 16 врста сисара. Вегетацију Авале чине највећим делом шуме храста цера и знатно мање шуме букве. Заступљене су и шумске културе црног и белог бора, багрема, сладуна, медунца, сребрне липе, црног јасена, бреста, китњака, граба. Ливадска вегетација углавном заузима јужне падине у зони храстових шума.

Фауну Авале карактеришу врсте субмедитеранско-балканских листопадних шума. Регистровано је 67 врста птица, од којих се 21 врста убрајају у природну реткост Србије. Најзначајнији представници су јастреб, кобац, голуб дупљаш, кукавица, златоврана, ћук, вуга. Карактеристични сисари на Авали су дивља свиња, риђа волухарица, јазавац, кртица, пух лешникар, веверица и лисица.

Авала је одувек била атрактивна за формирање насеља. Сматра се да је још у римско доба на врху планине постојало војничко утврђење, а у Шупљој стени се налазе остаци античког рудника живе и сребра. У средњем веку се овде налазио српски град Жрнов, који је контролисао прилаз Београду и чије су рушевине уклоњене 1934. На његовом месту је 1938. године подигнут маузолеј, Споменик Незнаном јунаку, дело познатог вајара Ивана Мештровића. Васи Чарапићу, српском устанику из Белог Потока, подигнут је споменик на североисточним падинама Авале. И први планинарски дом у Србији, Митровићев дом, који је и споменик културе, подигнут је на Авали, а из истог периода потиче и хотел „Авала“, такође споменик културе.

Авала се, због своје близине главном граду и природних лепота, сматра једним од најпопуларнијих излетишта не само Београђана, већ и многобројних туриста. Авалом је доминирао ТВ торањ са видиковцем, висок 195 метара, подигнут 1965. а порушен 1999. током НАТО бомбардовања. Поново је саграђен и пуштен у рад 2010. године, сада висок 205 метара, са рестораном на висини од 120 метара.

МОЛИТВА ШУМЕ

Молитва свих шума света:

Човече!

Ја сам топлота твог огњишта

у хладним зимским ноћима,

пријатељски хлад по летњем сунцу.

Ја сам слеме твоје куће

даска на твојој трпези

постеља на којој спаваш

и дрво од кога градиш лађе.

Ја сам држаља твоје мотике

врата твог обора,

дрво твоје колевке и мртвачког сандука.

Ја сам хлеб доброте и цвеће лепоте.

И, зато, услиши молитву моју:

Не уништавај ме!

Аутор: Орестије Крстић, инг. шумарства ,1.1.1937.

 

СТАЗЕ „АВАЛА ИЗ ЧЕТИРИ ПРАВЦА“

(Ове стазе се редовно обилазе од 1998.године)

 Правац 1: СПОМЕН ПАРК ЈАЈИНЦИ – КУМОДРАЖ - ВРХ АВАЛЕ

(Стаза жртвама фашизма)

Прилаз: трамваји 9,10 и 14, БУС 50, 47 и 48, трола 40 и 41. БУС 33 до центра Кумодража.

Полазна станица аутобуса на Вождовцу- Трошарини:: ГСП 401, 402, 403, 404 и 405.

Дужина стазе је око 12 км, висинска разлика око 370 м, за коју је потребно око 4 часа умереног хода.

Релација пешачења: Јајинци (254 м н.в), Спомен-парк жртвама фашистичког терора у ИИ светском рату. Одмах на почетку стазе је мали споменик у облику положеног квадра, са уграђеним рељефом од бронзе, затим на око 100 м музеј, даље на око 200 м лево је велики споменик, око 10 м висине са фигуром – птица сломљених крила. Спомен парк – стратиште и трагови масовних гробница у Јајинцима. После Јасеновца, јајиначка шума је највећа колективна српска гробница, већа од Крагујевца и Краљева.

102_Avala od Jajinca.jpg   105 Jajinci, spomenik.jpg 105a JajinciЦ_n.jpg

                                 Сл.1-1, 2,3 Спомен комплекс жртвама фашизма и  окупатра

Спомен–парк подигнут је 1959. године, обележавајући место где су фашистички окупатори од 6. јуна 1941. до 6. новембра 1943. стрељали око 80.000 родољуба, грађана и симпатизера народноослободилачког покрета. Заточеници су довођени из бањичког логора.

У Јајинцима је стрељано, у поступку одмазде за убијене немачке официре и војнике, 11. октобра 1941., 296 заточеника из Првог јеврејско-циганског логора који се налазио код „Топовских шупа” на Аутокоманди.

Међутим, по немачкој документацији, сматра се да је број жртава много већи, чак 127.000! Ова бројка налази се и у званичној архиви полиције Милана Недића, председника квислиншке владе за време окупације. Пре рата на овом месту било је стрелиште краљевске војске.

Заточеници II јеврејско-циганског логора, који се налазио на Старом сајмишту, нису непосредно одвођени и стрељани у Јајинцима. Они су од почетка априла до почетка јуна 1942., у току транспорта од Сајмишта до Јајинаца, угушени отровним гасом „Циклон Б”, у гасној комори смештеној на немачком камиону, познатом по имену „Душегупка”, који је специјално за ту сврху допремљен из Берлина. У Јајинцима су, на овај начин угушене жртве, које су у току транспорта умрле у страшним мукама и из камиона директно изручиване у претходно ископане масовне гробнице. Сахрањивање у Јајинцима обављано је у масовним гробницама које су од 6. новембра 1943. до 2. априла 1944. раскопане, а посмртни остаци есхумирани и спаљени, како би се уклонили трагови почињених злочина.

Након подсећања на историју, настављамо сатзом на исток, кроз шуму, поред зидова стратишта где је било стрелиште пре II светског рата. Благом узбрдицом и пољским путем долазимо на брдо Торлак (308 м н.в), одакле се пружа поглед на сва насеља јужно од Београда и Авалу. Са Торлака стаза води на исток, у центар Кумодража (302 м н.в), поред продавница, близу цркве, у порти цркве је полоча са именима изгинулих ратника 1912-1918. У самом центру је споменик војводи Степи. У наставку пута, на око 100 м је споменик палим у НОБ, на бетонском постољу је фигура борца и натпис: 1941-1945. Ту је МЗ “Кумодраж”. близу предпоследње станице ГСП33 је родна кућа Војводе Степе Степановића (1856-1929), која се може обићи само по најави.

 

108 20091121004_Avala od Jajinaca.jpg 20181202018_GO Rakovica - Kumodraž.JPG 109 Avala, čema Kamenac.jpg

Сл.1-4 Споменик Војводи Степи Сл.1-5Родна кућа Степе Сл.1-6 Бели Поток, чесма

Родна кућа војводе Степе Степановића са кућиштем, три зграде, двориштем и воћњаком налази се у Кумодражу, у Врчинској улици бр. 1. Рођен овде 1856. године, Степа Степановић био је истакнути војсковођа, војвода српске и југословенске војске. Учествовао је у свим ратовима Србије у периоду 1876–1918. на разним командним положајима и уређивао службени Војни лист и часопис Ратник. Умро је и сахрањен у Чачку 1918. године Кућа је вероватно подигнута средином XИX века. По својим градитељским карактеристикама припада типу старије моравске куће, какве се средином XИX века веома често подижу у селима београдске околине, те поседује архитектонске и етнолошке вредности. Основа јој је правоугаона, димензија 10x8 м, и састоји се од три просторије: „куће”, собе и собице. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од чатме, док су темељи од ломљеног камена. Кров је четворосливан, првобитно покривен шиндром коју данас замењује цреп. Кућа је обележена спомен-плочом

Стаза даље води улицама Кумодража, на југ, Голо брдо (269 м н.в) , спушта се пољским путем, кроз багремову шуму падинама брда Липовица, до асфалтног пута, где треба скренути лево (на запад), а затим на око 200 метара лево, кроз долину (100 м н.в), према железничкој станици Бели Поток. Даље успиње улицама Белог Потока. Пролази кроз центар, где је спомен плоче десно, а лево црква. Од раскрснице, где је стајалиште аутобуса 402, наставља на југ, на око 300 м је скретање десно за извор Каменац, где чесма, а вода извире из стене. Стаза води долином, поред неколико кућа десно, даље улази у шуму и прелази асфалтни пут код једног малог споменика. Даље узбрдицом до превоја и даље на југ до споменика Незнаном јунаку на врх Авале. (506 м).

Правац 2: ЛЕШТАНЕ - ТЦ ИКЕА (ОД 2017) – ЗУЦЕ – ВРХ АВАЛЕ

.(Стаза Васе Чарапића)

Прилаз: трамваји 5, 7, и 14, аутобуси: 17, 50,. Аутобусом 306 до Лештана.

Дужина стазе је око 10 км, висинска разлика око 380 м, за коју је потребно око 3-4 часа умереног ходаг хода.

Релација пешачења : од раскрснице пута за центар села Лештане стаза води на југ, улицом Раван око 200 м , затим десно у Авалску улицу, скоро на крају села је скретање десно на пољски пут, поред багремове шуме на - Вис (216 м н.в), одавде се пружа поглед на све старне: Авала, наплатна рампа на ауто путу, Гроцка и друго.

Стаза се даље спушта, лево на југоисток, поред дрвореда, десно код шахта за воду, на југозапад , пролаз испод аутопута Београд-Ниш (100 м н.в), преко малог моста и даље десно преко пруге за Пожаревац. Пољским путем на запад, махала Брђани у селу Зуце, асфалтним путем, поред аутобуског стајалишта и окретнице аутобиса 403 и даље до извора Врановац. Поред самог пута је чесма изграђена 2001. Стаза скреће лево и даље кроз шуму, доста стрма и кроз растиње, поред воћњака, овом стазом долазимо на кружну стазу (1) Авале, коју одржава ПСК “Авала” Београд. До врха Авале је стаза, која иде од пл.дома “Чарапићев брест”.

    20101226006_Avala od Lestana.JPG    20081123007_Avala od Lestana.JPG  20101226014_Avala od Lestana.JPG              Сл.2-1  Полазак из Лештана                             Сл.2-2 Код извора у Зуце                                              Сл.2-3 Успон од Лештана 2010-

                                                                               

Правац 3: РИПАЊ – ШУПЉА СТЕНА – ВРХ АВАЛЕ

(Стаза ослободилаца)

Прилаз до Трошарине на Вождовцу: трамваји 9,10 и 14, аутобуси 50, 47, 48, и тролејбуси 40 и 41 за Бањицу 2.

Полазна станица аутобуса 405 до центра Рипња.

Дужина стазе је око 10 км, висинска разлика 340 м, за око 3-4 часа.

Релација пешачења: од центра на север, поред цркве, са леве стране гробља, силазак пољским путем низбрдо, који поступно скреће десно (према истоку), кроз багремову шуму, јаком низбрдицом и уском стазом спушта се на пругу Београд-Ниш ( 166 м н/в), прелази пругу, даље десно кроз Циганску махалу око 100 м, затим лево узбрдо и путем право до Рекреационог центра Шупља стена, где се може одморити.

Даље асвалтним путем, десном ивицом пута до шуме, маркираном стазом поред барака, римског бунара, до врха Авале.

 

20151226003_Avala od Ripnja.JPG 

Сл.3-1 Центар Рипња, окупљање за полазак           

               

Правац 4: РЕСНИК – ПИНОСАВА – ВРХ АВАЛЕ

.(Стаза београдских илегалаца)

Прилаз до железничке станице Ресник: аутобус 47 и Беовоз

Дужина стазе је око 7 км, висинсла разлика око 330 м, за око 2-2,5 часа.

Релација пешачења: на југ поред пруге, након 300 м скреће се лево и преко малог моста прелази Раковачки поток на ливаде, на исток према малој махали села Пиносава. На периферији села пролази се поред гробља, недовршеног Задружног дома и даље асфалтном улицом на исток, ресторан “Липовица”, подножје Авале. Даље маркираном стазом, поред извора Сакинац, на исток, српентинском стазом, поред хотел “Београд”, врх Авале.

 20131221003_Avala od Resnika.JPG    20131221005_Avala od Resnika.JPG  

Сл.4-1 Окупљање у Реснику                                                                         Сл.4-2 Кроз село Пиносава

405_Avala.jpg  20131221012_Avala od Resnika.JPG

Сл. 4.-3 Табла у Липовици                                               Сл-4.4 Учесници код чесме Сакинац 2011

                            20131221017_Avala od Resnika.JPG 

                                Сл.4-5 Споменик руским ветеранима погинулим 1964 .    

Споменик руским ратним ветеранима, који су на том месту изгинули у авионској несрећи 1964. године, долазећи на 20. годишњицу ослобођења Београда у ИИ светском рату. Споменик, у виду сломљеног авионског крила (постамент од црних мермерних плоча, постоље од коцки обрађеног белог мермера), рад познатог југословенског вајара Јована Кратохвила, налази се поред узлазног дела асфалтног пута према врху, десетак минута пешке пре платоа-паркиралишта код Хотела „Авала”. Откривен је 20. октобра 1965. године у спомен Совјетским ратним ветеранима, који су на том месту настрадали 1964. у авионској несрећи, долазећи на обележавање двадесете годишњице ослобођења Београда.

ОВДЕ СУ У АВИОНСКОЈ НЕСРЕЋИ УЈУТРО 19. ОКТОБРА 1964 ПОГИНУЛИ СОВЈЕТСКИ ХЕРОЈИ НАШИ РАТНИ ДРУГОВИ И ПРИЈАТЕЉИ

БИРЈУЗОВ СЕРГЕЈ СЕМЕНОВИЧ – МАРШАЛ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА

ЖДАНОВ ВЛАДИМИР ИВАНОВИЧ – ГЕНЕРАЛ-ПУКОВНИК

МИРОНОВ НИКОЛАЈ РОМАНОВИЧ – ГЕНЕРАЛ-МАЈОР

ШКОДУНОВИЧ НИКОЛАЈ НИКОЛАЈЕВИЧ – ГЕНЕРАЛЛАЈТНАНТ

КРАВЦОВ ИВАН КОНДРАТЕВИЧ – ГЕНЕРАЛ-ЛАЈТНАНТ

БОЧАРОВ ЛЕОНИД ПОРФИРЕВИЧ – ГЕНЕРАЛ-МАЈОР

ШЕДУЛКО ГРИГОРИ ТИМОФЕЕВИЧ – ПОТПУКОВНИК

(следи још једанаест имена официра, подофицира и чланова посаде)

ОКТОБРА 1944. ОВДЕ СУ СЕ БОРИЛИ ЗА СЛОБОДУ БЕОГРАДА

ОВДЕ, ОКТОБРА 1964. УЛАЗЕ У ЛЕГЕНДУ НАШЕГ ГРАДА

ПОСТАЈУ ЗНАМЕН БРАТСТВА У ЗАЈЕДНИЧКОЈ БОРБИ